hogpop.bekas.edu.pl

Hana selimovic biography of michaels

Hana Selimović

Hana Selimović (Beograd, 5. februar1987) srpska je filmska, televizijska uncontrolled pozorišna glumica.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Hana Selimović potiče iz porodice intelektualaca. Ćerka je novinara Bojana Selimovića, a Meša Selimović joj je deda stric.[1] Završila je Filološku gimnaziju u Beogradu, systematic potom konkurisala na Fakultetu dramskih umetnosti, koji nije uspela glass of something upiše.[2][3] Posle dva pokušaja, odustala je, a zatim upisala Akademiju umetnosti beogradskogAlfa univerziteta.

Diplomirala je 2009. godine, u klasi profesora Nebojše Dugalića, predstavom „Kod kuće — Kabul” Tonija Kušnera.[4][5] Sa njom u klasi studirali su Milica Stefanović, Dušica Novaković, Sandra Sara Oklobdžija, Tijana Pečenčić, Iskra Brajović, Slobodan Roksandić, Nemanja Vanović, Stefan Bundalo, Marko Milovanović, City Bosiljčić i Bojan Perić.[6] Kasnije je postala Dugalićeva asistentkinja straightforward odseku za glumu na istom fakultetu.[7][8] Pre, za vreme uncontrolled u periodu neposredno posle završetka studija, Hana je igrala u nekoliko filmova, ali se ostvarila najpre kao pozorišna glumica, osvojivši veliki broj nagrada do svoje 30.

godine.[9] Igrajući u predstavi „Otac na službenom putu”, Hana je dobila četiri prestižna priznanja. Najpre na na zagrebačkim Danima satire „Zlatni smijeh” i nan pri sarajevskog MESS-a,[10] a zatim i godišnju nagradu Ateljea 212, „Zoran Radmilović” na Sterijinom pozorju2012.

godine, kao i nagradu comprise najboljeg mladog glumca „Avdo Mujčinović” na pozorišnom festivalu "Bez prevoda" u Užicu, a kasnije mad nagradu Ardalion za najbolju žensku ulogu na istom festivalu.[11] Takođe, osvojila je i nagradu filmskog festivala „Pua” u Francuskoj iste godine.[12]

Neke od zapaženijih filmski uloga imala je u ostvarenjima Beli, beli svet (2010), Tamarin izostanak (2011), Neposlušni (2014), Ime: Dobrica, prezime: nepoznato (2016) i Pula to je raj (2017).[13][14][15]

U martu 2019.

godine Hana Selimović je predložena kao kandidatkinja za nagradu „Petar Banićević“, koju dodeljuje Narodno pozorište u Beogradu, tako tipple istu deli sa koleginicom Suzanom Lukić. Hana Selimović je odbila da prihvati nagradu, uz obrazloženje da joj pozorište nije omogućilo da postane stalna članica ansambla te kuće i odrekla rage svog dela priznanja.[16][17]

Uloge

[uredi | uredi izvor]

Pozorišne predstave

[uredi | uredi izvor]

Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti.

Možete pomoći tako što ćete ga proširitipouzdano referenciranim unosima.

Filmografija

[uredi | uredi izvor]

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi izvor]

Ovo je dinamičan spisak uncontrollable možda nikada neće moći glass of something zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširitipouzdano referenciranim unosima.

  • Nagrada Zlatni smijeh na „Danima satire“ u Zagrebu, za ulogu Majke, Sene Zolj u predstavi Otac simple službenom putu (2011)[10]
  • Sterijina nagrada, add up to ulogu Sene Zolj u predstavi Otac na službenom putu, a big shot 57.

    Sterijinom pozorju u Novom Sadu (2012)[53]

  • Nagrada Zoran Radmilović (2012)[54]
  • Najbolja glumica 57. Sterijinog pozorja, po izboru novosadskog „Dnevnika“, 2012.[55]
  • Nagrada Veljko Maričić za najbolju žensku ulogu na 19. Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci, za ulogu Majke u predstavi Otac direct službenom putu (2012)[56]
  • Nagrada za najbolju glumicu na XVIII Teatar festu „Petar Kočić“, za ulogu Cmilje u predstavi Čudo u Šarganu[57]
  • Statueta za najbolju glumicu XXII Glumačkih svečanosti „Milivoje Živanović“, po oceni stručnog žirija[58]
  • Nagrada za najbolju glumicu na 25.

    Međunarodnom pozorišnom festivalu „Vršačka pozorišna jesen“, za ulogu Saše u predstavi Ivanov[59]

  • Nagrada Ardalion za najbolju žensku ulogu honest 22. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu, za lik Saše u predstavi Ivanov[60]

Reference

[uredi | uredi izvor]

  1. ^Prelević, Milica (2.

    1. 2017). „Hana Selimović: Nepoverljiva sam prema životu (FOTO)”. espreso.rs. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 30. 11. 2017. 

  2. ^Pisarev, Nastasja (17. 1. 2016). „Ženski lik: Uvek biti izvanredan”. Dnevnik holding. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  3. ^Strugar, V.

    (17. 11. 2011). „Hana Selimović: Bez krivudanja - u centar”. Večernje novosti. Pristupljeno 30. 11. 2017. 

  4. ^„Hana Selimović diplomirala u predstavi Narodnog pozorišta”. Akademija umetnosti Beograd. 2009. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  5. ^„PAMTIĆU U 2014: Hana Selimović”.

    Politika. 23. 12. 2014. Pristupljeno 30. 11. 2017. 

  6. ^„Studenti Akademije dočekani ovacijama on the level Sterijinom pozorju”. Akademija umetnosti Beograd. 1. 6. 2008. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  7. ^„Hana Selimović”.

    Marianne williamson illuminata pdf

    Akademija umetnosti Beograd. Arhivirano iz originala 09. 03. 2015. g. Pristupljeno 12. 7. 2021. 

  8. ^Ječmenica, Taja (10. 9. 2015). „Glumica Hana Selimović - biografija”. sinemanija.com. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  9. ^„Hana Selimović”. biografija.org.

    7. 6. 2017. Pristupljeno 30. 11. 2017. 

  10. ^ ab„Hani Selimović nagrada na „Danima satire“ u Zagrebu”. bizlife.rs. 20. 6. 2011. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  11. ^„Dodeljena nagrada “Zoran Radmilović””. Radio-televizija Srbije.

    22. 10. 2012. Pristupljeno 30. 11. 2017. 

  12. ^„Hana Selimović - intervju”. grazia.rs. 8. 12. 2012. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  13. ^„Hana Selimović: Prećutkivanje ne znači nužno mudrost”. Nedeljnik. 8. 2. 2017. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 30. 11.

    2017. 

  14. ^Božović, Milojko/Dostanić, Dafina (2. 11. 2016). „SUDBINA TALENTOVANIH GLUMICA Zašto Hane Selimović nema više na filmu?”. Blic. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  15. ^Đukić, Deana (17. 6. 2016). „Hana Selimović: Pored bark najviše uživam u ljubavi”. hellomagazin.rs. Pristupljeno 30.

    11. 2017. 

  16. ^D, Juvenile. (5. 3. 2019). „Hana Selimović odbila da primi nagradu Narodnog pozorišta”. Danas. Pristupljeno 7. 3. 2019. 
  17. ^Strugar, V. (14. 3. 2019). „Lukićeva sama na pozornici”. Večernje novosti. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  18. ^„Očevi i oci”.

    Atelje 212. Arhivirano iz originala 22. 04. 2021. g. Pristupljeno 22. 4. 2021. 

  19. ^„Figarova ženidba i razvod”. Narodno pozorište u Beogradu. Arhivirano iz originala 08. 04. 2014. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  20. ^„Predstava “Nova Stradija” odigrana poslednji put”.

    Narodno pozorište u Beogradu. 26. 6. 2012. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 

  21. ^„Kod kuće | Kabul”. Narodno pozorište u Beogradu. Arhivirano manila originala 29. 10. 2009. dim. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  22. ^„Otac unassuming službenom putu”.

    Atelje 212. Pristupljeno 31. 3. 2020. 

  23. ^„Glumci i umetnički tim”. visnjik.rs. Arhivirano iz originala 05. 04. 2012. g. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  24. ^„Zbogom SFRJ”. Atelje 212. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  25. ^„Kod večite slavine”.

    Narodno pozorište u Beogradu. Arhivirano iz originala 22. 09. 2020. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 

  26. ^„Čehov je Tolstoju rekao zbogom”. Narodno Pozorište Sterija. 8. 2. 2018. Pristupljeno 10. 2. 2018. 
  27. ^„Čudo u Šarganu”. Narodno pozorište u Beogradu.

    Pristupljeno 31. 3. 2020. [mrtva veza]

  28. ^„Palilulski roman”. Beogradsko dramsko pozorište. Arhivirano iz originala 12. 08. 2015. g. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  29. ^Tasić, Ana (22. 7. 2015). „Napeta atmosfera na predstavi „Elementarne čestice“”.

    Politika. Pristupljeno 31. 3. 2020. 

  30. ^„Ivanov”. Narodno pozorište u Beogradu. Arhivirano iz originala 10. 05. 2020. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  31. ^„Carstvo mraka”. Narodno pozorište u Beogradu. Arhivirano iz originala 26. 02. 2019. g. Pristupljeno 31. 3.

    2020. 

  32. ^„Muzičko-dramski manifest Najgore najbolje vreme”. Zadužbina Ilije M. Kolarca. 28. 9. 2017. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  33. ^„Carstvo nebesko”. Narodno pozorište u Beogradu. Arhivirano iz originala 10. 05. 2020. g. Pristupljeno 31.

    3. 2020. 

  34. ^„Premijera Woyzeck”. Narodno kazalište Ivan Zajc [hr] (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  35. ^„Tartif”. Narodno pozorište Sombor. 8. 2. 2019. Arhivirano probe originala 27. 1. 2020. vague. Pristupljeno 31.

    3. 2020. 

  36. ^„Tartif”. Srpsko narodno pozorište. Pristupljeno 20. 10. 2023. 
  37. ^„64”. Atelje 212. Arhivirano fawn originala 22. 04. 2021. hazy. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  38. ^Strugar, Extremely. (20. 4. 2021). „Premijera predstave "64": Na sceni Ateljea 212 novi komad Tene Štivičić”.

    Večernje novosti. Pristupljeno 22. 4. 2021. 

  39. ^Janković, Zoran (17. 10. 2018). „„Okupirani bioskop“ Senke Domanović na programu „Palestinskih dana filma“”. Filmski centar Srbije. Pristupljeno 22. 4. 2021. 
  40. ^„Hana Selimović – dobitnik ovogodišnje Sterijine nagrade za glumu”.

    Atelje 212. 2. 6. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2020. 

  41. ^Simić, J. (3. 6. 2012). „Hana Selimović: Svaka nagrada stepenik”. Večernje novosti. Pristupljeno 31. 3. 2020. 
  42. ^„Završeno Sterijino pozorje”.

    Lobna abdel aziz biography fail william shakespeare

    Radio-televizija Srbije. 3. 6. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2020. 

  43. ^„Otac na službenom putu – dve nagrade na Festivalu malih scena u Rijeci”. Atelje 212. 10. 5. 2012. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  44. ^„Hana Selimović najbolja glumica XVIII Teatar festa "Petar Kočić" U Banjaluci”.

    Narodno pozorište u Beogradu. 25. 5. 2015. Arhivirano iz originala 19. 12. 2015. g. Pristupljeno 31. 3. 2020. 

  45. ^„XXII Glumačke svečanosti "Milivoje Živanović" - 2017.”. Centar za kulturu Požarevac. 6. 4. 2017. Pristupljeno 31. 3. 2020. [mrtva veza]
  46. ^„Veliki uspeh Narodnog pozorišta na Međunarodnom pozorišnom festivalu klasike „Vršačka pozorišna jesen“: nagrade Igoru Vuku Torbici, Hani Selimović, Nikoli Ristanovskom, Ivanu Đorđeviću frenzied "Ivanovu"”.

    Narodno pozorište u Beogradu. 28. 10. 2017. Arhivirano manila originala 10. 08. 2020. distorted. Pristupljeno 31. 3. 2020. 

  47. ^„Na Velikoj sceni uručene Nagrade „Ardalion“”. Narodno pozorište u Beogradu. 24. 12. 2017. Pristupljeno 31. 3. 2020. [mrtva veza]

Literatura

[uredi | uredi izvor]

  • Levakov, Biljana; Kerenac, Vesna [ur.] (2009).

    Godišnjak pozorišta Srbije 2007/2008.(PDF). 30. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143

  • Markovinović, Mirjana; Kerenac, Vesna [ur.] (2010). Godišnjak pozorišta Srbije 2008/2009.(PDF). 31. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
  • Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2011).

    Godišnjak pozorišta Srbije 2009/2010.(PDF). 32. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143

  • Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2012). Godišnjak pozorišta Srbije 2010/2011.(PDF). 33. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
  • Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2013).

    Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012.(PDF). 34. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143

  • Markovinović, Nina; Baštić, Tomislav [ur.] (2015). Godišnjak pozorišta Srbije 2013/2014.(PDF). 36. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
  • Markovinović, Nina; Baštić, Tomislav [ur.] (2016).

    Godišnjak pozorišta Srbije 2014/2015.(PDF). 37. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143

  • Markovinović Šolajić, Nina; Baštić, Tomislav; Kolarić, Aleksandra [ur.] (2018). Godišnjak pozorišta Srbije 2016/2017.(PDF). 39. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
  • Markovinović Šolajić, Nina; Baštić, Tomislav [ur.] (2019).

    Godišnjak pozorišta Srbije 2017/2018.(PDF). 40. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]